О књизи: година / Генерално, Алоизих је увек живео сам. Људи га нису привлачили, јер је много личио на неког Кента... Па, како да то најблаже кажем... Укратко, он је већ скинуо косу са чела, и подшишао бркове на све начине, а његов поглед, стојећи пред огледалом, покушавао је да га смири да не би изгорео фанатичном ватром у својим намрштеним очним дупљама... Али свеједно, ко год да га погледа, свакога је вукао да баци. два прста ка небу и лајати "Хеил!" Зато га народ није волео, и зато су га звали Алоизих, али се звао сасвим другачије, а историја није сачувала које..